Skip to content
Tags

Desanka Maksimović

februar 11, 2012

Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. godine u Rabrovici kod Valjeva, a umrla 11. februara 1993. u Beogradu. Bila je srpska pesnikinja, profesor književnosti i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bila je najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah poslije njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premještaj te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a Gimnaziju je završila u Valjevu. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.

Studirala je Fiozofski fakultet u Beogradu na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti. Nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu, Desanka je najpre radila u obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj gimnaziji. Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pjesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata otišla je u penziju, ali se u službu vratila 1944. iu istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.

Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi.

Dana 17. decembra 1959. godine izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965 . za redovnog člana.

U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, preminula je u Beogradu . Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.

Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.

Objavila je oko 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovjedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.

Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ i „Pokošena livada“.

Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“ – pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pjesma je objavljena tek posle rata.

Najznačajnija dela Desanke Maksimović su:

Pesme (1924)

Vrt detinjstva, pesme (1927)

Zeleni vitez, pesme (1930)

Ludilo srca, pripovetke (1931)

Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 1943)

Gozba na livadi, pesme (1932)

Kako oni žive, priče (1935)

Nove pesme (1936)

Raspevane priče (1938)

Zagonetke lake za prvake đake (sa Jovankom Hrvaćanin, 1942)

Šarena torbica, dečije pesme (1943)

Oslobođenje Cvete Andrić, poema (1945)

Pesnik i zavičaj, pesme (1945)

Otadžbina u prvomajskoj povorci, poema (1949)

Samoglasnici A, E, I, O, U (1949)

Otadžbino, tu sam (1951)

Strašna igra, priče (1950)

Vetrova uspavanka (1953)

Otvoren prozor, roman (1954)

Prolećni sastanak (1954)

Miris zemlje, izabrane pesme (1955)

Bajka o Kratkovečnoj (1957)

Ako je verovati mojoj baki, priče (1959)

Zarobljenik snova (1960)

Govori tiho, pesme (1961)

Prolećni sastanak (1961)

Patuljkova tajna, priče (1963)

Ptice na česmi, pesme (1963)

Tražim pomilovanje, lirska diskusija s Dušanovim zakonikom (1964)

Hoću da se radujem, priče (1965)

Đačko srce (1966)

Izvolite na izložbu dece slikara (1966)

Pradevojčica, roman (1970)

Na šesnaesti rođendan, pesme (1970)

Praznici putovanja, putopisi (1972)

Nemam više vremena, pesme (1973)

Letopis Perunovih potomaka, pesme (1976)

Pesme iz Norveške (1976)

Bajke za decu (1977)

Ničija zemlja (1979)

Vetrova uspavanka, pesme za decu (1983)

Međaši sećanja, pesme (1983)

Slovo o ljubavi, pesme (1983)

Pamtiću sve (1989)

Nebeski razboj (1991)

Ozon zavičaja (1991)

Zovina svirala (1992)

 

From → SVI RAZREDI

One Comment
  1. Кад сам први пут посетила Бранковину са својим ученицима, схватила сам како је Десанка Максимовић могла да ниже онакве стихове пуне љубави, осећања; како је могла да пише о бубицама и травама… Бранковина је зачарани кутак лепоте, љубави, радости, успомена, стихова, сећања, историја.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: