Skip to content

Moja omiljena priča – ilustracije (1. razred)

DSCN5172 DSCN5171 DSCN5166 DSCN5165 DSCN5164 DSCN5163 DSCN5162 DSCN5161 DSCN5160 DSCN5159 DSCN5158 DSCN5157 DSCN5156 DSCN5155 DSCN5154 DSCN5153 DSCN5152 DSCN5175 DSCN5174 DSCN5173 DSCN5167 DSCN5168 DSCN5169 DSCN5170

Lagano umiranje

10419045_10202258044487186_1460255472066830583_n

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u
sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu
ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji je pretvoren u roba
navika
postavljajući si svaki dan ista ograničenja,

onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u
novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire
onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija
onih koje daju sjaj očima
ili napuštenim srcima.

Lagano umire
onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi
nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji si neće dozvoliti
niti jednom u svojem životu
da pobegne od smislenih saveta….

Živi danas, učini danas, reskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti sretan!

Marta Medeiros

Десанка Максимовић Крвава бајка

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.

Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.

Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.

sumarice

Jesen – Dobriša Cesarić

Ona je tu.U tuzi kiše

Po poljanama tiho hoda,

I kuda stiže u vis diže

Usplahirena jata roda.

 

Polako penje se u brda,

A kuda prođe, njezin put

Od otpalog je lišća žut.

I u dol njime idu krda.

 

U jezero unese nemir,

I ne vidiš mu više dna,

A medvjed, koga putem sretne,

Odjednom zaželi se sna.

 

A kada livadama dune

Njen vjetar, uzbune se travke.

U strništima tužno šušti:

To polja slute snijeg i čavke.

 

Na cesti uveli se list

U čudu digo: gle, ja skačem!

A čovjek koji hoda drumom

Zagrnuo se ogrtačem.

jesen

Škola Dragan Lukić

Škole su velike mirne ovce
koje okače veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u žute male avione.
Škole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pričaju o mesecu.
Škole su veliki čudni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra puščanom paljbom
i olovkama – dugačkom sabljom.
Svakog septembra

kad jesen stupi

po dva su borca

u školskoj klupi.

škola

Obnavljamo sadržaje iz prvog razreda

IMG_0001 IMG_0002 IMG_0003

Image

Obnavljanje gradiva prvog razreda

OBNAVLJANJE